недеља, 3. јун 2012.

ПОКОНДИРЕНА ТИКВА – Јован Стерија Поповић----Analiza---7.razred

Јован Стерија Поповић- Први је и познати српски комедиограф који је стварао у другој половини 20. века. Родио се у Вршцу 1806. године у трговачкој породици као Јован Поповић Стеријин. Отац му је био Грк, а мајка Српкиња. Нажалост, рано је остао без мајке. Основну и средњу школу учио је у Вршцу, Темишвару и Пешти, а онда је завршио права у словачком граду Кежмароку. Од малих ногу био је слабог телесног састава и крхког здравља. Посебно је имао проблема са једном руком. Једно време је био приватни наставник и адвокат у родном месту, а онда је у Крагујевцу радио као професор. Потом је био начелник Министарства просвете. На том положају је био осам година, почев од 1842. Био је главни организатор српске средњошколске наставе. Вероватно не знаш да је он иницијатор оснивања САНУ које се тада звало Друштво српске словесности. Наравно, био је и члан ове Академије. Покретач је и идеје стварања Народне библиотеке у Београду и Народног музеја, такође у Београду, а учествовао је и у организовању првог београдског театра (Позориште на Ђумруку). Чисто да знаш да је ђумрук турска реч, а у 19. веку ова реч се користила за царину. Реч је о бившем складишту царинарнице на Сави у Београду када је одржана 4. 12. 1841. Стеријина представа „Смрт Стефана Дечанског”. Тада је штампан први позоришни плакат (афиша) и први пут су наплаћиване улазнице. Поред Стерије, у организацији позоришта учествовао је глумац и редитељ Атанасије Николић.
Стерија је од 1848. године у Вршцу, усамљен и разочаран и умире 1856. године.

Сматра се оснивачем српске драме, али пре свега треба запамтити да је наш први комедиограф. Прва његова комедија је „Лажа и паралажа”, а за њом су комедије „Тврдица” („Кир Јања”), „Покондирена тиква” и „Зла жена”. Познате су и његове комедије „Кир Јања” и „Родољупци”. У свим својим делима исмевао је мане тадашњег војвођанског друштва: помодарство, лаж, тврдичлук, лажни патриотизам…
У његовом родном месту налази се Народно позориште у коме се често одржавају представе према његовим делима, на пример, представа „Лажа и паралажа”.

Према неким Стеријиним филмовима направљени су и филмови. На пример, „Лажа и паралажа”, „Џандрљиви муж” или „Кир Јања”, али и „Покондирена тиква”, „Родољупци” и друге. Знаш ли шта значи реч, тачније, придев „џандрљив”?

У средњој школи ћеш вероватно читати и Молијерово дело „Тврдица”.

У Стеријину част основан је и фестивал „Стеријино позорје”.

Захваљујући Антологији српске књижевности, можеш прочитати следећа његова дела, ако ти се баш не иде до библиотеке  :

Женидба и удадба

Зла жена
Изабране комедије
Лажа и паралажа
Покондирена тиква
Родољупци
Роман без романа
Тврдица


Ова комедија је објављена 1838. године у Новом Саду.
Поводом 150-годишњице рођења и 100-годишњице смрти Јована Стерије Поповића, 1956. године компонована је истоимена комична опера.


Ова комедија је први пут изведена на позоришној сцени 1. марта 1842. године у Београду.


И данас се ова комедија често нађе на репертоару Народног позоришта у Београду.


У овом делу аутор исмејава главну јунакињу, Фему, која, лудујући за „ноблесом”, настоји да побегне из свог занатлијског (опанчарског) света и да се пробије у више друштвене кругове.

 <---------Исмева:




ФЕМА је била опанчарева жена, а после мужевљеве смрти, одлучила је да живи по моди. Помодарство је било честа појава у грађанском друштву Војводине почетком 19. века, које се обогатило и почело преко сваке мере да се поводи за туђим утицајима. Циљ му је био да опонаша        високе бечке и париске кругове у говору, одевању и понашању. Стерија и други наши писци у својим делима исмевали су ту појаву.



Књижевни род: драма / драмска поезија

Књижевна врста: комедија карактера

Тема одломка је покондирена Фема у односу према својим ближњима.

Идеја одломка и целе комедије је пишчева жеља да извргне руглу помодарство и извештаченост. На тај начин је желео да исправља и лечи свој род. Хумором жели не само да насмеје већ и да прекори, укаже на мане и недостатке појединаца и друштва. Писац хвали врлину, а куди порок.

Поруке овог одломка су:

Видела жаба где се коњи кују па и она дигла ноге.
Свевремени лик Феме постоји у свакој средини, мањој или већој, у сваком времену, и изазива смех и подсмех нормалних људи.
„Нема ти горе него кад се тиква покондири”. (Јован Стерија Поповић)
Где је мода врлина, тамо врлина није у моди. (немачка пословица)
Кад се тиква покондири и опанак попапучи. (народна изрека)
Свако мора бити свестан својих жеља и могућности.
                                              КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВИ 

ДРАМА је књижевно дело у стиху или прози писано у дијалозима и намењено извођењу на позорници и филму. Заснива се на сукобу личности. Драма се чита, али је пре свега намењена позорници, а улогу ликова преузимају глумци.

Основне драмске врсте су:


ТРАГЕДИЈА је драмско дело које приказује дубока човекова преживљавања и обично се завршава смрћу главног јунака. Патња и страдање човека изузетних особина представљени су као последица његовог слободног и херојског деловања.


КОМЕДИЈА исмева људске мане и недостатке појединца и друштва: тврдичлук, похлепа, лажљивост, незнање, завист…. Комично је све оно у чему постоји несклад  између жеља и одлука једне личности и њених могућности; оно што се противи осећању природности. Комедија се дели на:


ДРАМА У УЖЕМ СМИСЛУ има одлике и трагедије и комедије. Озбиљнија је од комедије, али није трагедија. Представља оштар сукоб између добра и зла. Много је сукоба између људи и њихових мишљења, а често је и супротстављање разних друштвених слојева и професија. Пример ове драме је „Свети Георгије убива аждаху” Душана Ковачевића, а према овом делу направљен је и филм.





ГЛУМА – игра глумаца у позоришту, посебна уметност;


СЦЕНСКИ ГОВОР – говор глумаца на сцени, користи се дијалог, некада и монолог (МОНОДРАМА), а дескрипције и нарације нема јер глумци сами себе сликају;


ЧИНОВИ – подела радње драме;


СЦЕНЕ, ПОЈАВЕ или ПРИЗОРИ – улазак или излазак једног глумца унутар чинова;


ЈЕДИНСТВО РАДЊЕ – обавезно, а некада је постојало и ЈЕДИНСТВО ВРЕМЕНА и ЈЕДИНСТВО МЕСТА;


ДИДАСКАЛИЈЕ (РЕМАРКЕ) – пишчева тумачења глумцима о одећи или понашању, али и читаоцима;


МИЗАНСЦЕНА – распоред личности на позорници;


АФИША – плакат или оглас; попис драмских лица, имена глумаца, редитељ




КОМПОЗИЦИЈА ДРАМЕ – иста као и за епске врсте:


увод (експозиција)
заплет
кулминација
перипетија
расплет


              
                  НЕПОЗНАТЕ И МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ И ИЗРАЗИ


ДЕЈСТВО – чин
ДИРИНЏИТИ – ринтати, радити тежак и напоран посао
ДРНДА – сељанчица
ЕПИКЕТ – погрешна француска реч: етикета – начин отменог опхођења
ЖИРАФЕ – копче
ЖУРНАЛ – новине, часопис
ЗАПТИТИ СЕ – стегнути се
ИЗДРТ – у поцепаној одећи, похабан, поцепан
ИЗЕСТИ – појести
ИНПРЕТИНЕНЦИЈА – погрешно, а треба: импертиненција – безобразлук, дрскост
КАНДА – као да, вероватно, изгледа
КАРУЦА – кочија
КОКЕТА – особа која флертује, кокетира; својим понашањем наметљиво настоји да се допадне; углађен, дотеран, полаже пажњу на изглед и гардеробу
КОМЕНДИЈА – комедија
КОМИ ФО – погрешан француски израз: на свом месту, као што треба
КОМПЛАМЕНТ – погрешно; треба комлимент – израз учтивости, дивљење, похвала
КУМТЕ ПИСЛИ ХЕР, ВИРФТЕ ГРУБИЈАНА ХИНАУЗ - немачки, погрешно изговорено: Дођите овамо начас и избаците овог грубијана.
МАМЗЕЛ – погрешно од француске речи – госпођица
МИДЕР – стезник
МУЋУРЛА – будала
НАЈМИТИ – ангажовати, запослити
НАОБРУЧАТИ – ставити
НАТУРА – природа
НОБЛЕС – отменост, господство
ОКАДИТИ – махањем кадионице са запаљеним тамјаном димом испунити просторију
ОПОГАНИТИ – упрљати
ПАОРЕНТИНА – сељак, сељачина (аугментатив, увећаница или тачније – ПЕЈОРАТИВ)
ПАОРСКИ – сељачки
ПЕДИНТЕР – слуга, послужитељ
ПЕРСОНА – особа
ПОДОБАН – одговарајући, адекватан, сличан
ПОЗОРЈЕ – призор
ПОМОДАРСТВО – поводљивост за модом
ПУКЕТ – букет
РЕГУЛА – правило понашања
РЕЗОН – овде је ова француска реч употребљена у значењу ред; иначе значи разум
РЕПАРИРАТИ – поправити
РИФТИК – погрешно употребљена немачка реч: одиста, заиста, тачно
СЛУТА – глупа жена
СТУПА – греда, стуб
ТАКИ – сместа, одмах, такав
ТЕЋИ – стицати, стварати, зарађивати
ТРАГА – род, пасмина, багра (обично се користи у погрдном значењу)
ТУРАТИ – стављати
УНТЕРОНДЛОВАТИ СЕ – погрешан употребљен немачки глагол; значи – забављати се
ФРАЈЛА – госпођица
ЧЕПИТИ СЕ – кревељити се
ЧЕСТ – част
ШПАНЦИР – шетња




4 коментара:

  1. Ajnodlovati-pozvati

    Cankoliza-ulizica

    Kuriozno-radoznalo

    ОдговориИзбриши
  2. Alo alo alo bolje vam je bilo kad vam ništa nije stalo🗿. Niste ni dovršili prepričavanje sad ću kec da dobijem🌚👉🐷

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ht€o $am negde drugde ovo da napi$hem izvinite🫡💀.Prva rečenica i dalje važi🗿

      Избриши